Jedan od razloga zašto nismo kristocentrični i zasićeni razumijevanjem križa onako kako bismo trebali biti je zato što nismo shvatili da je sve – sve dobro i sve loše što je Bog okrenuo na dobrobit svoje otkupljene djece – bilo kupljeno Kristovom smrću za nas. Jednostavno uzimamo život i dah i zdravlje i prijatelje i sve za gotovo. Mislimo da nam to s pravom pripada. No, činjenica je da nam to ne pripada.
Dvostruko smo nedostojni toga.
1) Mi smo stvorenja i naš Stvoritelj nije bio obavezan ili primoran dati nam bilo što – ni život, ni zdravlje niti bilo što. On daje, on uzima i ne čini nam nepravdu.
2) I, osim toga što smo stvorenja bez prava spram našeg Stvoritelja, mi smo grešnici. Lišeni smo Božje slave. Zanemarili smo ga, bili mu neposlušni i nismo ga voljeli i uzdali se u njega. Gnjev njegove pravde je zapaljen protiv nas. Sve što zaslužujemo od njega je osuda.
Stoga svaki dah koji udahnemo, svaki otkucaj našeg srca, svaki dan kada osvane sunce, svaki trenutak koji vidimo svojim očima ili čujemo svojim ušima ili kada govorimo svojim ustima ili hodamo svojim nogama je besplatan i nezaslužen dar grešnicima koji zaslužuju samo osudu.
A tko je kupio sve te darove za nas? Isus Krist. I kako ih je platio? Svojom krvlju.
