“Ali sada oni čeznu za boljom, to jest nebeskom (*domovinom). Stoga se Bog ne stidi zvati se Bogom njihovim: ta pripravio im je Grad.”
Jako želim da Bog meni kaže to što je rekao o Abrahamu, Izaku i Jakovu: “Ne stidim se zvati vašim Bogom.” Koliko god riskantno zvuči, no ne znači li to da bi Bog zapravo mogao biti “ponosan” zvati se mojim Bogom? Možda bi rekao: “Ne samo da se ne stidim zvati se tvojim Bogom, ja sam ponosan zvati se tvojim Bogom”.
Možda “ne stidim” može samo značiti, “Ja sam zadovoljan zvati se tvojim Bogom”. Čini se da je “ne stidim” zapravo ublažena izjava za “biti ponosan”. Tako da bih zaista želio znati što bi Boga učinilo ponosnim da se zove mojim Bogom.
Srećom razlozi za ovu prekrasnu mogućnost okružuju stihove (u Hebrejima 11:16): jedan razlog prije i jedan poslije stiha. Uzmimo prvo razlog poslije stiha: “Bog se ne stidi zvati se Bogom njihovim, zato jer im je pripremio Grad”. Prvi razlog koji dakle daje zašto se ne stidi zvati se njihovim Bogom jest zato jer je On već napravio nešto za njih. Napravio im je grad – nebeski grad “kojemu je graditelj i tvorac Bog” (stih 10). Prvi razlog zašto se ne stidi zvati se njihovim Bogom je taj što je On već radio za njih. Ne obrnuto.
On nije rekao: “Ja se sam ne stidim zvati se njihovim Bogom, jer su oni napravili za mene grad”. On je napravio nešto za njih. To je početna točka. Ponos Boga što je naš Bog ukorijenjen je prvenstveno u nečemu što je On učinio za nas, a ne obrnuto.
Pogledajmo sada razlog koji daje prije toga.
On ide ovako: “Ali sada oni čeznu za boljom, to jest nebeskom. Stoga se Bog ne stidi zvati se Bogom njihovim”.
Riječ “stoga” signalizira da je upravo pružen razlog zašto se On ne stidi. Razlog je u njihovoj čežnji.
Oni čeznu za boljom domovinom, to jest boljom državom od ove zemaljske u kojoj žive, točnije, za nebeskom. Ovo je isto kao da kažemo da čeznu za nebom ili da žele grad koji je Bog napravio za njih.
Dakle, dvije stvari čine da se Bog ne stidi zvati našim Bogom: On je pripremio nešto veličanstveno za nas, a mi za tim čeznemo više nego za bilo čime na svijetu.
Zašto je On ponosan biti Bog ljudima koji čeznu za Njegovim gradom više nego za cijelim svijetom? Zato što njihova želja upozorava na vrhunsku vrijednost onoga što Bog nudi za razliku od onoga što nudi svijet. Drugim riječima, razlog što je Bog ponosan što je naš Bog nije zato što smo postigli nešto tako veličanstveno, nego zato što je On postigao veliku stvar, a mi je želimo. Ne možemo se hvaliti svojim željama. To je kao kada postajemo gladni nakon što vidimo ukusno jelo. Tako izgleda Božji grad.
Kakav je to grad! Bez zagađenja, bez grafita, bez smeća, bez oguljenih boja i trulih garaža, bez mrtve trave ili razbijenih boca, bez uličnog govora, bez sukoba licem lice, bez kućnog nasilja i svađa, bez opasnosti u noći, bez paleža i laži i krađi ili ubojstava, bez vandalizma i ružnoće. Božji grad će biti savršen, jer će Bog biti u njemu. On će hodati u njemu i govoriti u njemu i očitovati se u svakom njegovom dijelu. Sve što je dobro i lijepo i sveto i mirno i istinito i sretno će biti tamo, jer će Bog biti tamo. Savršena pravda će biti tamo, i nagraditi tisuću puta za svaku bol pretrpjelu zbog poslušnosti Kristu. I on se nikada neće pokvariti.
Zapravo, grad će sjati jače i jače, kako se vječnost proteže u beskrajno vrijeme rastuće radosti. Kada želimo ovaj grad više nego što želimo sve što ovaj svijet može dati, Bog se ne stidi zvati se našim Bogom.
Kada dajemo sve više pažnje svemu što On obećava da će biti za nas, On je ponosan što je naš Bog. To je dobra vijest.
Bog voli veličati svoj posao za nas, a ne naš posao za Njega.
Odobrenje nas ponižava. Ali ako želite milost više nego što želite zaslugu, to je dobra vijest. Zato otvorite oči za bolju zemlju i grad Božji i prepustite se željeti ga svim svojim srcem. Bog se neće stidjeti zvati se vašim Bogom.
Izvor: http://www.desiringgod.org/articles/the-unashamed-god
