Evo, Jahvi, Bogu tvome, pripada nebo i nebo nad nebesima, zemlja i sve što je na njoj. Ali Jahvi samo vaši oci omilješe, i poslije njih izabrao je vas, potomke njihove, između svih naroda, kako je i danas. (PnZ 10,14-15)
Božja ljubav koja izabire potpuno je slobodna. To je milostivo izlijevanje Njegove neograničene radosti, vođene Njegovom bezgraničnom mudrošću.
Ponovljeni zakon 10,14-15 opisuje užitak koji je Bog imao dok je izabirao Izrael među ostalim narodima zemlje. Zapazite dvije stvari:
Prvo, suprotnost između 14. i 15. stiha. Zašto Mojsije opisuje odabir Izraela nasuprot Božjoj vladavini nad cijelim svemirom? Zašto u 14. stihu kaže: „Bogu tvome pripada nebo i nebo nad nebesima, zemlja i sve što je na njoj“, a onda u 15 stihu: „Ali Jahvi samo vaši oci omilješe“?
Izgleda da se na takav način uklanja bilo kakav osjećaj da je Bog ograničen u izboru svog naroda. Poanta je razbiti mit da svaki narod ima svoga boga i da taj bog ima pravo samo na svoj narod, ali ne više od toga.
Istina je da je ovo jedini pravi Bog. On posjeduje sve u svemiru i može uzeti ljude koje želi kao svoje vlastito, posebno vlasništvo.
Odatle neizrecivo prekrasna istina o Izraelu da ga je Bog izabrao. On to nije morao. Imao je prava i privilegije u potpunosti izabrati bilo koji narod na licu zemlje za svoje otkupljujuće svrhe.
Stoga, kad se naziva „njihovim Bogom“, pritom ne misli da je jednak bogovima Egipta ili bogovima Kanaana. On posjeduje te bogove i njihove narode. Da mu je tako bilo milo, mogao je izabrati neki drugi narod kako bi izvršio svoje planove.
Poanta slaganja 14. i 15. stiha zajedno, na ovaj način, jest da se naglasi sloboda, opća prava i autoritet Boga.
Drugo, način na koji Bog pokazuje svoju suverenu slobodu da mu „samo oci vaši omilješe“. On slobodno izabire uživati u ljubavi prema očevima.
Božja je ljubav za očeve Izraela bila slobodna, milostiva i nije bila ograničena ničime što su oni posjedovali zbog svojega židovstva ili vrlina.
