Dosta ti je moja milost, jer se moja snaga savršeno očituje u slabosti. (2 Kor 12,9)
Ovo je Božja univerzalna svrha za svu patnju kršćanina: više zadovoljstva u Bogu i manje zadovoljstva u sebi i svijetu. Nisam nikad čuo da je netko rekao: „Uistinu, duboke životne lekcije došle su kroz lagodna i ugodna vremena.“
Ali, čuo sam svete kako kažu: „Svaki važan napredak koji sam ikad postigao u dohvaćanju dubina Božje ljubavi i dubljem rastu s Njim došao je kroz patnju.“
Biser najveće cijene je slava Kristova.
Stoga, Pavao naglašava da je u našoj patnji slava Kristove svedostatne milosti uveličana. Ako se oslonimo na Njega u nevolji, On održava naše „radovanje u nadi“, onda se On pokazuje kao u svemu zadovoljavajući Bog milosti i snage kakav uistinu jest.
Ako se čvrsto držimo Njega „kad sve drugo izda našu dušu“, pokazujemo da ga želimo više nego sve drugo što smo izgubili.
Krist je rekao apostolu u patnji: „Dosta ti je moja milost, jer se moja snaga savršeno očituje u slabosti. „ Pavao je na to odgovorio: „Prema tome, vrlo ću se rado, radije nego da tražim oslobođenje – hvaliti svojim slabostima da se na meni nastani snaga Kristova. Zato uživam u slabostima, u uvredama, u nevoljama, u progonstvima, u tjeskobama koje podnosim za Krista. Jer kada god sam slab, onda sam jak“ (2 Kor 12,9-10).
Dakle, patnja je jasno dizajnirana od Boga ne samo kako bi bila način odvikavanja kršćanina od oslanjanja na sebe te oslanjanja na milost, već i način da milost bude u središtu pozornosti i sjaji. To je upravo ono što vjera čini; veliča Kristovu buduću milost.
Duboke životne istine o Bogu otkrivaju se kroz patnju.
Izvor: http://www.desiringgod.org/articles/the-seminary-of-suffering
