Šaul se također vrati kući u Gibeu, a s njim pođoše junaci kojima je Bog taknuo srce. (1 Sam10,26)
Samo razmislite o onome što je rečeno u ovome stihu. Bog ih je dotaknuo. Ne žena. Ne dijete. Ne roditelj. Ne savjetnik. Nego Bog.
Onaj koji ima beskonačnu moć u svemiru. Onaj koji ima beskonačni autoritet i beskonačnu mudrost i beskonačnu ljubav i beskonačnu dobrotu i beskonačnu čistoću i beskonačnu pravdu. Taj je taknuo njihovo srce.
Kako opseg Jupitera dotiče rub molekule? Kako li ona prodire do njegove jezgre?
Božji je dodir prekrasan jer je to dodir. To je stvarna veza. Uključuje srce, i to je prekrasno. Uključuje Boga, i to je prekrasno. I to što uključuje stvaran dodir je prekrasno.
Hrabrim ljudima nije samo bilo rečeno. Nisu bili samo omamljeni božanskim utjecajem. Nisu bili samo viđeni i znani. Bog, s beskonačnom susretljivošću, taknuo je njihovo srce. Bog je bio tako blizu. A nije ih uništio.
Volim taj dodir. Želim ga sve više i više. Za sebe i za sve vas. Molim se Bogu da me iznova takne za Njegovu slavu. Molim da nas sve takne.
O, za Božji dodir! Ako dođe s vatrom, neka tako bude. Ako dođe s vodom, neka tako bude. Ako dođe s vjetrom, neka dođe, o, Bože. Ako dođe s munjom i gromom, poklonimo se pred Njim.
Gospodine, dođi! Dođi tako blizu. Spali i natopi i propuši i slomi! Ili tih i malen, dođi. Dođi do dubine. Takni naša srca.
Izvor: http://www.desiringgod.org/articles/god-touch-our-hearts